JU OŠ Musa Ćazim Ćatić Sarajevo

Dan ljudskih prava – 10.12.

Prije 72 godine donesena je Opća deklaracija o ljudskim pravima UN-a. Ove godine 10. decembra  obilježavamo 72-u godišnjicu Opće deklaracije o ljudskim pravima, historijskog dokumenta od 30 članova koji je odigrao značajnu ulogu u podizanju razine zaštitite ljudskih prava.
10 decembra 1948. godine prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima po prvi puta u historiji i čovječanstva priznato je pravo svih ljudi na “život, slobodu i sigurnost… bez ikakvih razlika” i pri tome udaren kamen temeljac za Međunarodni dan ljudskih prava. Ovaj datum je prekretnica u suvremenoj historiji kada su se nacije svijeta udružile kako bi jednom i zauvijek stale na kraj genocidu nastalom za vrijeme Drugog svjetskog rata. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima jedan je od prvih značajnijih dostignuća Ujedinjenih nacija koji kao dokument predstavlja osnovnu filozofiju pravno obavezujućih međunarodnih instrumenata nastalih nakon 1948.

           ŠTA SU LJUDSKA PRAVA?
Ljudska  prava  su  pravila  po  kojima   država   postupa  u  ophođenju   prema pojedincima  i grupama. Uopšteno  bi  se  moglo  reći  da  nam  prava  daju  prednost  u  odnosu  na  nekoga ako  je  na  suprotnoj  strani.
Ljudska  prava  stavljaju  nas  u  povlaštenu  poziciju    zato  što  smo  ljudska  bića. Ova  prava  nije  potrebno  zaslužiti.  Mi  svi  imamo  ista  LJUDSKA PRAVA .
POLAZNA  TAČKA  ZA   MEĐUNARODNA LJUDSKA PRAVA JE OPŠTA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA, koje su Ujedinjene nacije  usvojile 10. decembra  1948. godine. Poslije nje prihvaćen je niz dekleracija, paktova i konvencija (medunarodnih dokumenata), koji produbljuju ljudska prava. Takođe su održane i dvije svjetske konferencije, 1968. i 1993. godine, gdje su se države obavezale da nastave rad na poboljšanju zaštite ljudskih prava.

Izraz  ljudska  prava  sastoji  se od  dvije  riječi – ljudi  i  prava.

Svi znaju  sta znači riječ,  ljudi, ali  šta  zapravo znači imati  jedno pravo?

Prijedlog za  uopšte  definiciju  riječi  prava  mogao  bi  glasiti  da su   to  pozicije  prednosti  dodjeljene  pojedincima  ili  grupama  pomoću  zakona, etničkih  pravila  ili  drugih  normi.
Ljudska  prava  su  postali  pravilo  ili putokaz  za to kako  bismo  se mi, kao pojedinci, trebali  ponašati  jedni  prema  drugima.
Deklaracija  nije  recept  za egoizam, nego za  društvo  u kojem  će  građanima  biti data  mogućnost  da  razviju  svoje  sposobnosti, učestvuju  u  važnim  društvenim  odlukama i zadovolje  svoje  osnovne  potrebe.
Ljudska  prava  izgrađena  su  na principu  jednakih  prava  i  nediskriminacija.

PODJELA LJUDSKIH PRAVA

Postoji mnogo načina da se napravi podjela ljudskih prava. Najuobičajenija je podjela na građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava. Osim toga, postoje i različite metode za unapređivanje ljudskih prava, između ostalog zakonodavstvo, obrazovanje, javne kampanje i debate.

  • Građanska prava  štite život, integritet, slobodu, pravnu  sigurnost, privatni i porodični  život, slobodu  izražavanja, okupljanja i kretanja.
  • Politička prava štite pravo učestvovanja  u  upravljanju  svojom  zemljom (pravo  glasa i učestvovanja  na   izborima).
  • Ekonomska prava  štite  pravo na  rad, na  osnivanje i učestvovanjem u radu stručnih  sindikata, pravo na  štrajk i na  zadovoljavajući  životni
  • Socijalna prava štite  pravo  individue  na  pomoć  prilikom  nezaposlenosti, bolesti, individualnosti i ostalnih  okolnosti  koje  su  izvan  naših  moći.
  • Kulturna prava  štite  pravo  na  obrazovanje i na  korištenje  dostignuća  nauke i autorskih

Temeljni pravni akti većine modernih država svijeta su načela Deklaracije o ljudskom pravima u kojima piše: „Sva ljudska bića rođena su slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima… Svi imaju pravo na život, slobodu i sigurnost… Svi su jednaki pred zakonom.“

Svjedoci smo da je i danas potrebna posebna pažnja i ulaganje napora radi ostvarivanja ovih načela u praksi. Unatoč napretku u razdoblju od šest desetljeća, ljudska prava socijalno ugroženih, starijih i nemoćnih osoba, manjinskih skupina, ugrožena su u razvijenim zemljama, ali posebice u brojnim nerazvijenim zemljama širom svijeta. Poštivanje načela Deklaracije, solidarnost, tolerancija i aktivna uloga svakog pojedinca u promicanju ljudskih prava, zadaća je koja nikada neće biti okončana.

« Biti slobodan ne znači jednostavno skinuti nekome lance, biti slobodan znači živjeti tako da poštujemo i ohrabrujemo slobodu drugih »

                                                                                              Nelson Mandela

Podijeli ovu objavu:
Osnovna škola
“Musa Ćazim Ćatić”

Čekaluša 53
71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina

+387 33 208-567
+387 33 216-567

musacazimc@gmail.com